–Tanja, vraćaj se nazad i presvici se, rekao je Vladan dok je posmatrao Tanju koja je krenula u noćni izlazak.

-Što? upitala ga je dok se ogledala u hodniku.

–Vidi kolicka ti je ta suknjica koju si izgleda na “mišiće” navukla. Izgledaš ko neka sponzoruša, nastavio je Vladan.

-Ne preteruj, pa ja sam nosila kraće.

-Sećam se, tvoj tugrasti minić mi je došao glave.

-Ne postaje se sponzoruša od kratke suknje, već od kratke pameti. A naša ćerka je ima više od nas troje zajedno, zato ne brini. A sva sreća pa smo opet s kintom kratki tako da na silikone može da zaboravi, rekla sam s osmehom ono što sam znala da će u Vladanu izazvati gađenje.

–Izgleda da joj je i suknjica u skladu s našim budžetom, rekao je i lupio se šakom po čelu.

–Idi, Tanja i pamet u glavu, odsečno sam rekla, trudeći se da skartim ovu konverzaciju kojoj se kraj nije nazirao.

Znam da ove devojčice (sponzoruše – valjda ih i danas tako zovu), na moju veliku žalost, jošu vek nisu „izumrle“ – a kada će, ne znamo! Mada, ako je Đekna mogla – valjda će i one.

Nepresušna tema u Srbija, ali i šire. Uvek nas  teme sa ovakvim personama zaintrigiraju više nego radovi na Koridoru 10, ili saveti EPS-a o uštedi električne energije.

Nekada sponzoruše – danas evoluirale u starlete. Termin nastao u vreme ludih devedesetih, pri nagloj ekspanziji nove društvene elite u tranziciji, ćelavih glava bez vratova, debelih kajli i air max patika, i ostao da traje do danas, sa malim varijacima. Po pravilu, pežorativni termin koji opisuje devojku koja je u vezi sa starijim muškarcem isključivo zbog materijalnih dobara koje predstavljaju osnovnu svrhu i razlog bitisanja ovakvih individua.

Postoji nekoliko podvrsta ovog „zanimanja“, ali detaljnom i višegodišnjom analizom je utvrđeno da sve potiču od iste pramajke i da su razlike između njih veoma male i gotovo zanemarljive i za običnu klijentelu gotovo neprimetne. Ono što im je zajedničko su niži stepen urođene inteligencije, siromašni vokabular, klonirana spoljašnost, ljubav prema brzim kolima, skupom nakitu i naravno firmiranim krpicama.

Uglavnom potiču iz nižih slojeva društva, radničkih familija u kojima je uvek vladala oskudica , barem što se tiče materijah stvari koje će vrlo brzo postati centar interesovanja ovakvih devojčica. Bilo da dolaze sa sela ili iz grada, cilj im je u osnovi isti. Neko ih naziva sponzorušama, a u poslednje vreme izgleda da je taj termin ustupio mesto novom- Starleta. Kao što rekoh, postoje nekoliko podvrsta ovog “zanimanja”, ali ne bih sad o tome jer su mi za to ipak potrebna neka dublja istraživanja koja ću ovog puta zaobići.

Ovakve persone redovni su gosti najprestižnijih prestoničkih iventova, finaliste su svih poznatih rijaliti programa, snime tu i tamo po neki kućni video, vlasnice su najposećenijih profila na društvenim mrežama, krase naslovnice poznatih ženskih i muških magazina, svakodnevno ispunjavaju novinske stupce, i tok šou emisije, a ne poseduju ni jedno adekvatno i objašnjivo zanimanje. Jer u moru pevačica, glumica i manekenki neko mora biti i starleta. Šta reći- čisto umeće!

I kod nas u Srbiji ovakve individue uspešno egzistriraju, evo već nekoliko decenija unazad. Iako bismo ih mi nazvali latentnim prostitutkama, one će takvu “profesiju” negirati i uporno se truditi da svoj dvocifreni IQ predstave u najboljem svetlu gostujući u kojekakvim emisijama gde će odgovarati na mnogobrojna pitanja iz opšte kulture bez ikakve griže savesti i crvenila u licu.

Ipak, kao mama jedne neshvaćene tinejdžerke (čitaj, mama koja od ovog društvenog fenomena cvika ko đavo od krsta, a tata pogotovo), nadam se da kosmom neće žaliti meteore koji će ih poput dinosaurusa pokositi s lica zemlje.

E, kad bi bilo…
Kad bi pamet u ovoj zemlji prestala da važi za hobi, a ne za vrlinu. Kad bi se kultura vratila sa godišnjeg odmora, a kič i šund konačno ostali bez produženog boravka. Kad bi neki novi Branko Kockica učio našu decu kako da misle, a ne kako da se slikaju iz pravog ugla.

Kad bismo SMS poruke slali za lečenje bolesne dece, a ne za izbacivanje nekog anonimnog učesnika iz rijalitija koji ionako sledeće nedelje ulazi u sledeći.
Kad bismo u rubrici Zabava čitali nešto drugo osim “kako je ta i ta starleta uhvaćena bez šminke, ali i dalje izgleda isto jer je to nemoguće”.

Kad bismo energiju uloženu u Instagram filtere preusmerili u znanje i veštine, pa da nam CV stvarno bude „bonbona“, a ne samo profilna slika.
Kad bismo lajkove čuvali za glumačke legende, vrhunske sportiste i ljude koji nešto stvarno znaju, umesto da ih rasipamo na fotošopirane delove tela neke anonimne persone pune plastike.

Sanjam dan kada će se za pozorišnu predstavu tražiti karta više, a novokomponovane silikonske dive, umesto u Areni, pevati u dupke punom Domu kulture Donje Moštanice — uz besplatan ulaz i obavezno sedenje.

E, kad bi bilo…
Možda bih tada bez strepnje rekla deci: ostanite ovde.
Ovako… nek’ bar pamet ponesu sa sobom. Ostalo ćemo nekako.