Ja nemam ništa protiv bilo koje religije, ali mi smeta kada me neko pokušava preobratiti i ubediti u tu ideologiju koju ja ne prihvatam.  A u današnje vreme, u ekspanziji novokomponovanih velikih vernika, smeta mi kada me pripajaju nekoj religija, a da me prvo nisu ni pitali. I smeta mi što ljude određuje njihova vera, a ne ono što nas zapravo čini dobrim  ili onim lošim ljudima. I nervira me kad me pitaju “Zašto ne veruješ u boga” jer ja bih tada odgovorila “A zašto ti veruješ?” I onda bi se razgovor otego i nikad ne bi došao do cilja, odnosno odgovora koji bi bio prihvatljiv i jednoj i drugoj strani. Zato nikad ne ulazim u takve besmislene rasprave.

Jas am Agnostik. Onaj koji ne zna da li Bog postoji i smatra da je to pitanje nemoguće dokazati u ovozemaljskom životu i da je to samim tim irelevantno za zemaljski život. 
Međutim, Agnostik ne isključuje mogućnost postojanja boga, mada ga nikada nije upoznao. Kod njega je sve 50/50, on je suzdržan po pitanju postojanja boga i smatra da se njegovo postojanje ne može dokazati jer se on ne nalazi u fizičkom, opipljivom svetu. On se ne svađa sa onim iskonskim vernicima o postojanju Boga. Agnostik ćuti i pušta ostale da veruju u kojeg god Boga hoće jer to je samo njihova volja i niko nema pravo da se meša u ničije odluke.

I možda ne verujem u Boga na način na koji mi ga drugi predstavljaju, ali verujem da postoji nešto… neka sila, neka energija, nešto što nas pokreće i povezuje, i što ne mora imati ime da bi postojalo.

Ne verujem u raj i pakao, a ni da su Adam i Eva bile prve persone koje su hodale zemljom. Ako baš moram da biram, izabraću nauku i teoriju evolucije. Mada, ni Darvin mi ne uliva neko pretrano povernje.

I ne trudim se mnogo da svojoj deci kreiram njihove sudove o veri i religiji i smatram da im je dovoljno informacija iz spoljašnjeg sveta koje će im pomoći da kasnije izaberu svoj put, bilo kakav on bio.

Tanja je krštena za svoj prvi rođendan. Nismo je pitali, logično. A da smo sačekali još nekih 15 godina, shvatili bismo da to ona sama nikad ne bi izabrala. Peđa je sam izabrao svoj put. I svog kuma. I svoju veru. Jedino štivo koje je ikad pročitao je Biblija i ja sam srećna zog toga jer vidim koliko njemu prija takav izbor. A srećna sam i zbog Tanje i njenog izbora. I po meni , to je suština – da ne verujemo svi u isto, već da verujemo slobodno.

I ne volim što me svi popreko pogledaju svaki put  kad u pekari za Veliki petak naručim burek s mesom…

I ne slavim krsnu slavu po „pravilima“ velikih vernika. Jer meni dvodnevna pijanka ala „Ivkova slava“  nije tradicija koju moram slepo pratiti.

Ako mi puknu gaće, krpim ih i na crveno slovo.

Svoju sopstvenu sarhranu planiram bez prisustva popova.

U instituciju crkve ne verujem i smatram da većina zaposlenih u njoj nije dorasla svojoj profesiji. Ali to je već tema za sebe…

Ali ja ne osuđujem nikoga ko radi sve suprotno od onoga što ja radim.

Vi živite svoj život u uverenju koje je samo vama prihvatljivo i nemojte osuđivati one koji se nisu pronašli ni u jednoj religiji.

Ako ja budem išla redovno u crkvu, postila sve dane posta, cmakala krst i sve ostale delove crkvenog entrerijera, davala dobrovoljni (čitaj, unapred određen) prilog crkvi,kadila kuću po potrebi …Hoće li mi to pomoći da se očistim od svog đubreta koje sam skupljala tokom svih ovih godina života? Ako kažete da je tako, evo uradiću. Ali kako ću ja znati da sam očišćena, ima te li vi neke dokaze za to? Jer ako je vaš jedini odgovor “Otići ćeš u pakao” to mi ne pruža nikakvu utehu. Jer kad “bacim kašiku” jednog dana biće me baš briga za buduću adresu prebivlišta. Ja hoću da budem dobar čovek, ovde i sada. I ne verujem da ću zbog toga biti nagrađena besplatnim putovanjem u raj jer naša nagrada treba da se zasluži ovde na zemlji i tu treba i da ostane.

Ako želiš da i ti budeš bolji čovek, onda to i postani zahvaljijući sebi i svojoj volji, neće te Bog načiniti boljim.

Ja ću i bez religije verovati u sebe i druge. Verovaću u ljubav, datu reč, slobodu volje, poštenje, emociju, svest , pravo na izbor, slobodu, vreme koje protiče i svoju veru…I ne radim to iz straha od pakla već zato što to smatram da je to jedino ispravno.  I da bih  to spoznala, nije mi potrebna ni jedna religija.

Živeću po zemaljskim pravilima, a kad umrem videću gde će me svatlost odvesti. Jer verujem da postoji nešto veće od nas – ne kao kazna ili nagrada, već kao smisao koji sami gradimo kroz ono što jesmo. Jer tamo negde verujem da se sve sabira, oduzima i vraća. Neko to zove Bogom. Ja to zovem karmom.

(Napisana – 2017.)