Sedimo sestra i ja u kancelariji. Svaka za svojim stolom, zadubljene u svoj posao i obaveze koje nas čekaju kad izađemo iz nje. Pričamo o ambicijama – onim dečjim. Sećamo se perioda naših ambicija. Gde smo pogrešile, a gde smo bile previše hrabre. –Moja Milena nema baš velike planove, izjavljuje Rada prevrćući očima. Kaže, da…

Juče je moja Tanja došla iz škole, uredno se javila i zabegla za ćošak.  Zatvorila vrata od sobe i nije izlazila jedno dva sata. Pa šta sad,  ko da je to nešto novo? Iako sam je nekoliko puta zvala da dođe i pridruži mi se u čarolijama koje sam stvarala u kujni, kao i uvek,…

Kao da je juče bilo…Sećam se te hladne februarske noći kada sam ti poželela toplu dobrodošlicu i pružila ti prvi udah i delić ovog surovog sveta. Koliko sam bila srećna što sam baš ja rodila najlepšu bebu koju sam u životu videla. I od tada evo prođe već skoro pa 15 godina. I zato ove…

Odemo ćerka i ja pre neki dan do neke prodavnice jednog poznatog modnog brenda, onako da razgledamo (kad kažem razgledamo, milsim ona razgleda, ja prevrćem očima).  Kažem joj ja, ajd kad smo već ovde da se popnemo na sprat da vidimo neke farke za tatu. Prvo što mi je za oči zapalo su abnormalno visoke…

Neobavezni naučno kulinarski ekspoze moje majke o najsavršenijem načinu uvijanja sarmice od zelja, prekinula sam nerado. –Selimo se, tiho sam izjavila već unapred plašeći se ostatka konverzacije. –Stvarno, opet se selite? Pa vi niste normalni. Mislite li vas dvoje na decu? orilo se iz nje. –Da mama, mislimo. Kakvo ti je to glupavo pitanje. Kao…

Početak novembra neke ljude asocira na slave, vetrovito vreme, kišu, maglu i prvi sneg, a u našoj kući, početkom jedanaestog meseca u godini se vode abrovi o tome da li ćemo i ove godine sušiti šunku, slaninu, kulen i kobasice i ako je odgovor pozitivan, sledi pitanje – koliko?  Jer moj  Vladan  smatra da svaka…

Nekada, kod nas na selu, mladi su se češće odlučivali da uplove u bračne vode. Ispred lokalne Mesne zajednice, kad kolana svatova prijeha, rafali bi odjekivali seskim sokacima. Tamburaši, harmonikaši, ponekad i trubači ( ipak smo mi iz Vojvodine pa je ovih s limenim instrumentima bilo kud i kamo manje) zapojili bi, svako u svom…

Mislim da je bio ponedeljak, a ko da je i bitno. Do god je meni male porcije ćevapa sa dosta luka za ručak, ništa mi drugo nije na pameti. –Meni jednu porciju ćevapa, sa dosta luka, šopsku i kolu. Šta ćeš ti Anči? Pitala sam je dok sam vadila cigarete iz torbe i ljubazno se…

–Tanja, vraćaj se nazad i presvici se, rekao je Vladan dok je posmatrao Tanju koja je krenula u noćni izlazak. -Što? upitala ga je dok se ogledala u hodniku. –Vidi kolicka ti je ta suknjica koju si izgleda na “mišiće” navukla. Izgledaš ko neka sponzoruša, nastavio je Vladan. -Ne preteruj, pa ja sam nosila kraće.…

Dan, kao i svaki drugi. Četvoročlana porodica se nakon obilnog nedeljnog ručka  bacila u zasluženu horizontalu. – Kakav sam ja baja (frajer) bio kad sam upoznao vašu mamu, nemate pojma, rekao  je Vladan, onako iz nebuha. –Ti? Ne verujem, začuđeno će Tanja. –Da, da, ja, ne veruješ mi? Evo sada ću ti dodneti slike, da…